Gađenje je tako duboko ukorenjeno u telu da su neki teoretičari oklevali čak i da ga klasifikuju kao emociju u punom smislu smatrajući ga sličnijim nevoljnoj reakciji. Stoga je Kolnaijeva analiza praktično jedinstvea u 1920-im. Kolnaijev rad svojim živopisnim tretmanom specifičnosti averzije podstiče rastuće filozofske i psihološke studije emocija. Njegov sopstveni pristup proističe iz fenomenologije i metodološki je najbliži radovima filozofa kao što su Huserl i Majnong. Kao i njih dvojica Kolnai piše složenim stilom. S druge strane njegova detaljna konceptualna analiza nije opterećena bilo kojim opštim sistemom i dobro se uklapa u metode analitičkih filozofa. Štaviše Kolnai je osetljiv na privlačnost kao i na odbojnost gađenja a njegovi uvidi se slažu i sa nekim od zapažanja psihoanalize. Psihoanaliza je naravno jedna od nekoliko škola mišljenja koje nikada nisu zanemarile fenomen gađenja. Kolnaijev rad tako spaja ne samo fenomenologiju i analitičku filozofiju već i filozofsko i psihološko proučavanje emocija i iz tog razloga su njegove ideje aktuelne i danas.