Gajimo cveće od plastike sadrži dve drame u kojima Afonso Kruž problematizuje ustrojstvo savremenog društva i preispituje uloge koje u njemu odigravamo.



Posmatrajući efekte narastajućeg konzumerizma otuđenja i individualizma na čoveka Kruž izlaže dva potpuno različita načina reagovanja na ove fenomene.



U drami Gajimo cveće od plastike pronalazimo mirenje povlačenje i odustajanje (od svega pa i od života). Glavni likovi su beskućnici ljudi koji su sebe izuzeli iz uobičajenih životnih tokova i koji bekstvom u paralelne stvarnosti pokušavaju da pronađu načine da se izbore sa preplavljujućim problemima sveta oko sebe.



Kao kontra drama Dečji krstaški rat puna je bunta vitalnosti i dobrote njeni akteri mali protestanti žele da promene nedostatke sveta i zato posećuju razne institucije zahtevajući: da se distance među ljudima smanje da se obrati pažnja na potrebe starijih da zavlada pravda koja se ogleda u principu ako dam sve što imam treba da dobijem sve što mi je potrebno. Zahtevaju još i više sreće kao i da junaci postanu naučnici umetnici lekari poslastičari auto-mehaničari pa i nezaposleni a ne samo ljudi sa mišićima...



Koji je vaš ugao posmatranja?