Melanholičnim akvarelom i uz slutnju neizbežne anksioznosti u samom crtežu moderni italijanski klasik Đipi ispreda priču o četiri veoma različita momka koji žele da stvaraju muziku. Sumornog tona uz snažne i odlično režirane kadrove bez teksta Đipijev crtež je istovremeno neobičan i evokativan. Likovi iako pojedinačno nimalo vredni divljenja zbližavaju se i pokazuju retko viđenu privrženost i istinsku radost u svojoj muzici. Sa snažnim indie senzibilitetom ova introspektivna meditacija o tinejdžerskom životu još jednom potvrđuje Đipijev status najvažnijeg savremenog italijanskog autora stripa.