U ovoj epizodi Gea ima posla s najadama i hamadrijadama – odnosno nimfama. U vezi s tim kao inspiraciju autor serijala Luka Enoh citira nam Platona koji je u Fedru zapisao Sokratove reči: „...a pod platanom opet umilno izvire izvor veoma studene vode tako da se nogom može osetiti. Po slikama i zavetnim poklonima čini se da je to svešteno mesto posvećeno nekim Nimfama i Aheloju.“ Tu je i Gete koji u pesmi Ribar pripoveda o nesrećnom momku koji se susreo s devojkom iz vode: „...kroz morski šum ču priču njenu i pesmu njenu i sudbu mu odredi događaj taj što zbog sebe a što zbog nje pade u morsku penu nestade u bezdanu i to mu bi kraj.“ Između ta dva citata možemo da odredimo prirodu nimfi: obožavane su predmet su seksualne požude ali i umetničke inspiracije i sklone su da svesno ili nesvesno koriste ljude (muškarce u stvari) zarad sopstvenih ciljeva – ponekad valjanih ponekad ne. Susreti s njima se tradicionalno završavaju tragično.



Dve stvari ostavljaju najveći utisak u ovoj epizodi: prvi seksualni odnos Gee i Leonarda s jedne strane i ljubav jedne hamadrijade i umetnika Karla. Dok će čitaocima možda delovati da se Gea previše lako i neobavezno upustila u seksualno sazrevanje (nije bilo čak ni pravog poljupca u ranijim epizodama odmah se prešlo na stvar) druga ljubavna veza nam pokazuje šta se dešava kad je ljubav preozbiljna. Između Karla i neimenovane hamadrijade rodilo se nešto o čemu se pesme pevaju slike slikaju zarad čega se životi gube. Pri tom i pored siline osećanja motivi ovih ljubavnika mogu se dovesti u pitanje.