Slavko Ilkić se nakon godina provedenih u Berlinu vraća u rodni Sombor na porodičnu slavu. Iza sebe ostavlja propalu agenciju neotplaćene dugove i pretnje zelenaša a pred sobom zatiče grad i porodicu koji više ne liče na uspomene iz detinjstva. Put od autobuske stanice do kućnog praga pretvara se u lavirint prošlosti i sadašnjosti u kome se smenjuju suprotstavljeni glasovi oca majke brata bliskih prijatelja i uterivača duga koji nikada ne prestaju da prate. Slavko stoji između očevog autoriteta i sopstvene nemoći nostalgije i paranoje pokušaja da pronađe utočište i osećaja da bežanja više nema.

Kuća Ilkića se postepeno pretvara u kazamat trpeza u žrtvenik Mamona a slavlje u grotesknu gozbu bez izlaza. Berlin i Sombor stapaju se u jedan grad noćni klub i slavska soba u jedno grotlo a Slavko u ogledalu ne prepoznaje sebe već zbir lica koja ga proždiru. Prozor na kući gleda u noć ali zore nema: praskozorje su već pojela gladna usta tranzicijske prošlosti.

Glorijan je roman u kojem se porodica i identitet sloboda i dug telesna želja i krivica sabijaju u crnu liturgiju povratka – povratka koji znači poniranje u ličnu i kolektivnu traumu.