„Pre deset godina napisao sam Gomoru... Namera mi je bila pre svega literarna: ispripovedati o životu stilom koji istovremeno nameće strogu stvarnost i književnu sugestiju šarm novele; realnost činjenica i impuls poezije. Želeo sam da doprem do istine mnogo složenije od onoga što je moguće preneti jednim esejom istraživanjem novinskim člankom... želeo sam da ukažem na svu težinu stvarnosti želeo sam to više od svega.“



Savijanova Gomora prvi put objavljena 2006. godine kaleidoskopsko je lično svedočenje rođeno u vrtlogu besa i duboke odbojnosti prema onome što je organizovani kriminal učinio jednom od najlepših regiona na svetu. Nalik Konradovom Londonu Savijanov Napulj je najmračnije mesto na planeti a Kamora ‒ iza koje se krije Sistem koji trguje i profitira tamo gde prestaje umiveno lice kapitalizma ‒ pretvorila je taj grad i njegovo zaleđe u mesto koje je Bog zaboravio. Ilegalne kineske fabrike falsifikovana dizajnerska odeća oružje toksični otpad i droga – drugim rečima naličje globalne ekonomije nastanjeno je u ovom modernom gradu greha. Kako Savijano kaže „legalna i ilegalna ekonomija imaju isti DNK isti život isti cilj ali neprimetnu razliku u praktičnim metodama. Neprimetnu.“



Pred čitaocima je novo izdanje dopunjeno najvažnijim recenzijama koje su pratile objavljivanje ovog romana u drugim zemljama i sa autorovim osvrtom na deceniju koja mu je promenila život. Nakon deset godina života pod policijskom pratnjom Savijano se preispituje i pokušava da podvuče crtu da sumira šta mu je Gomora dala a šta oduzela. Pa ipak namera pripovedača Savijana nije da nas prestravi; uloživši čitavog sebe i svoj stvarni život on pokušava da održi jednu skoro dogmatsku nadu prema kojoj „jedna ispričana priča još uvek može u čoveku da spase ono što je u njemu ostalo ljudsko“.