Postoje različite književne teorije o tome šta se dešava na relaciji pisac-čitalac to jest kakav je čitaočev horizont očekivanja. Da li je sama knjiga objekat lepote ili je to štampani tekst? Pisac ovog predgovora veruje u lepotu samih knjiga pa i u lepotu prelomljenog teksta na stranicama ali ne veruje u to da je to atribut lepote same književnosti.



Ono u šta pisac ovih gotskih priča veruje jeste ono što je sadržaj fenomenološke teorije u recepciji književnosti. Jednostavno rečeno: čitalac dobija tekst kao predložak za maštanje i pravljenje slika u svojoj glavi. Pisac takođe ima svoje slike kada piše knjigu i on ih na najprecizniji način saopštava lepim tekstom.



Čitalac međutim svaki za sebe ima svoje slike u glavi dok čita knjigu. Nema dva ista čitaoca i nema dve iste vizuelne predstave književnosti. Tu negde u tim slikama stanuje i književni strah. Čime se on meri?



– Iz Uvoda