Pjer Vidal-Nake (rođen 1930) jedan je od vodećih francuskih istoričara Stare Grčke koji je samostalno ili sa Žan-Pjerom Vernanom objavio niz značajnih dela iz te oblasti. Spomenimo između ostalih sledeća: Klisten Atenjanin Les Belles Lettres 1964; Privrede i društva u Staroj Grčkoj Armand Collin 1972; Mit i tragedija u Staroj Grčkoj(sa Ž.-P. Vernanom) Maspero 1972 Editions La Découverte 1986; Crni lovac – Oblici misli i oblici društva u grčkom svetu La Découverte/Maspero 1983; Stara Grčka (sa Ž.-P. Vernanom): I (Od mita do razuma) II (Prostor i Vreme) i III (Obredi i transgresije) Éd. du Seuil 1990–92; Homerov svet Perrin 2000. Autor je niza uvodnih studija u delima klasične literature: Homerovim (predgovor Ilijadi) Tukididovim Josifa Flavija Čedvikovom Mikenskom svetu... Bio je profesor na slavnoj Školi za visoke društvene studije sve do penzije 1988. Knjiga Grčka demokracija u historiji daje najbolji uvid u misao ovog francuskog istoričara budući da predstavlja presek kroz vreme i različite teme kojima se bavio u svom intelektualnom razvitku: od ogleda iz šezdesetih do onog koji je pisao devedesetih. U ovoj knjizi su objavljena tri poglavlja posvećena Homeru i homerskom svetu te analizi modernih istraživanja ovog razdoblja helenističkih studija posebno osvrt na delo Mojzesa Finlija zatim tri poglavlja o Platonovom svetu s posebnim osvrtom na mit o Atlantidi u evropskoj istoriji. Posebno značajno poglavlje jeste ono o „buržoaskoj Ateni“ to jest o recepciji „Atene i njene demokracije“ u Francuskoj u vreme Francuske revolucije i posle nje sve do Renana i „grčkog čuda“. Važnost ove knjige je u pokušaju da se grčki svet posmatra s distance uz pomak koji obeležavaju drugi: oni koji ne sudeluju u grčkoj demokratiji (Sparta robovi žene i stranci) ali to drugde i drugi jesu i vremenski geografski i intelektualno određeni: ovo potonje počinje s hrišćanstvom i nastavlja se kroz celu evropsku povest sve do danas.