Roman o pravim inspiratorima sloma Kraljevine Jugoslavije



„Javi se Pejsi već iz Zagreba“ reče kneginja Olga ispred Belog dvora ispraćajući muža na kratko putovanje do Slovenije. „I čuvaj se.“

„Ne brini“ odgovori knez i zamisli se. „Znaš li da Nikola Tesla veruje u sreću broja tri i zbira brojeva deljivog sa tri?“ upita suprugu.

„Zašto mi to govoriš?“

„Za koji sat kad budem u vozu osvanuće dvadeset i sedmi mart. Dva i sedam su devet a taj broj je deljiv sa tri. Sutra je srećan dan.“



„Novi roman Vuka Draškovića I grob i rob svojevrstan nastavak Aleksandra od Jugoslavije virtuozno sažima jednu deceniju istorije srpskog balkanskog evropskog i svetskog ludila u dvadesetom veku (1935–1945) uz savršeno funkcionalan ’post scriptum’ 1982. godine. I osam decenija nakon opisanih zbitija Draškovićeva ingeniozna vizija je zastrašujuće konkretna i detaljna duboko provokativna bolno dramatična i empatična prema nevinim žrtvama na svim stranama neumoljiva prema psima rata i zgađena nad nečasnim političkim diplomatskim i špijunskim igrama i manipulativnim savezima velikih sila nauštrb malih naroda te deluje inovantno i samosvojno uprkos bibliotekama knjiga o ovom vremenu.“ Ljiljana Šop



„Roman I grob i rob u svemu je čudesan u kontekstu najnovije srpske (a zašto ne i u kontekstu južnoslovenskih!) književnosti i po narativnoj snazi i njenoj ubedljivosti i po svojoj jeretičnosti koja bolno daje anamnezu onoga što je razorilo i jugoslovenstvo i južnoslovenstvo u paramparčad. Ima neopisive melanholije i žala nad ubijenom utopijom. To je romaneskna priča o jednoj od velikih utopija koja je mogla biti i priča o sreći zajedničkog življenja – nažalost postala je priča o zlu mržnji raskolima užasu raspadanju.“ Gojko Tešić