Danas je vreme može se reći jedan od dominirajućih činilaca u organizaciji ličnog i društvenog života ljudi. Kažu da bismo razumeli značaj jedne sekunde treba da pitamo onog ko je preživeo katastrofu. Možda nam vreme dolazi iz pustinja na karavanima i ne žuri mu se jer prevozi večnost. Možda je skuplje od zlata i oštrije od sablje ali je sigurno da vreme nikoga ne čeka.



O tome ali i o mnogo drugim lepim temama piše Miloš Dimitrijević Joker u svom romanu Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo shvativši da je vreme neshvatljiva magija.



U pitanju je jedna od retkih knjiga danas koja predstavlja očuvanje slovenskog identiteta u oblasti duhovnosti. Iako se zna da pripadamo slovenskoj grupi naroda malo ljudi je upoznato sa našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslovenskim spisima izgubljeno je i zaboravljeno. Tome je svakako doprineo direktan način borbe protiv slovenske duhovnosti pod prisilom stranih religija. Rezultat toga je sve veće odvajanje od naše vere čime smo izgubili svoj genetski kod koji je zapisan unutar svake slovenske duše.



Miloš Dimitrijević Joker je upravo u ovom romanu kroz prošlost vreme sadašnje i vreme buduće sačuvao od zaborava sećanja na naša slovenska božanstva.



Još jedna tema koju Miloš Dimitrijević obrađuje jeste večita borba između dobra i zla. Autor nam kroz mnoga poređenja i dijaloge ali i svojim ličnim razmišljanjima pokazuje kako shvata da zlo nije stvoreno samo od sebe već da predstavlja zloupotrebu dobra od strane razumnih bića koja su pala u nisko mudrovanje i koja svojim mislima i željama stvaraju u sebi i oko sebe haos.



Na kraju svaka dobra i kvalitetna knjiga obrađuje i večite teme: istinu i ljubav.



Upravo se tih tema dotakao i Miloš Dimitrijević Joker.



„Fascinantno je sa kakvom lakoćom je autor spojio moderan svet sa svetom koji pripada prošlosti. Spoj prožet mistikom koja je istovremeno i upućujuća i opominjuća kroz smisao koji ukazuje na način izbora što boljeg puta za nas same u kojem ćemo izvući ono najbolje iz sebe primenom određenih Sajmonovih pravila pred kojima čitalac ne može a da se ne zapita kojim je to putem i sam krenuo kroz sopstveni život a gde nas autor tera da se valjano zamislimo pred suštinom našeg bića.“ – kaže recenzent knjige Ilinka Marković.