Jedan od najvećih modernih filozofa „otac egzistencijalizma“ živeo je u Kopenhagenu. Neshvaćen u svom vremenu fascinirao je mnoge velike pisce XX veka: između ostalih Strindberga Kafku Borhesa Kamija Selindžera. Prelomni trenutak u Kirkegorovom životu bio je 8. maj 1837 kada je upoznao petnaestogodišnju Reginu Olsen (1822-1904). Do veridbe je došlo u septembru 1840 da bi Kirkegor nakon ma-nje od godinu dana vratio verenički prsten.

„Da sam se tada oženio njom već za pola godine pa i manje nju bi to satrlo. Ima nešto sablasno u vezi sa mnom – što je i dobro i loše u meni – nešto što ne dopušta nikome da me trpi ako mora da bude sa mnom svaki dan i da ima stvaran odnos sa mnom. Naravno nešto je sasvim drugo kad sam u svetlom ogrtaču u kome se prikazujem ljudima. Ali kod kuće bi se primetilo da ja u osnovi boravim u duhovnom svetu. Bio sam veren godinu dana s njom a ona me suštinski nije upoznala. . . (Iz Dnevnika 1845)

Kirkegor je u to vreme bio ubeđen da će živeti samo još pet godina pa je do 1846. napisao skoro sva svoja važnija dela od kojih su mnoga proistekla iz odnosa sa Reginom (npr. Ili-ili Ponavljanje i Stadijumi na životnom putu).



In vino veritas je prvi deo obimnog Kirkegorovog dela Stadijumi na životnom putu (1845). Ovaj pandan Platonovoj Gozbi jedno je od najpopularnijih Kirkegorovih dela. Pet je učesnika gozbe: Johanes Zavodnik Viktor Eremita Konstantin Konstantinus Modni krojač i Mladi čovek (osim ovog poslednjeg sve su to pseudonimi samog pisca) i svaki iz svog ugla govori o ljubavi ženama i braku.



Kirkegor je u svojim delima odbacio robovanja logici i tiraniju nauke. Spoznaja se po njemu stiče individualno emocionalno i intuitivno kroz lucidna iskustva.



„Zamislite životinju koja puzi mada ima krila koja može da upotrebi samo kad je saterana uza zid dok u svakodnevnom životu ne smatra da vredi truda raširiti ih. Nada u večnost na isti je način najdublje usađena u čoveku; on ima krila ali mora biti sateran uza zid da ih otkrije da ih raširi da ih upotrebi!“

Nasuprot Marksu čija je teza da treba „promeniti svet“ Kirkegor govori da treba „promeniti sebe“ što se podudara sa stavom Dostojevskog da istinska revolucija neće nastati spoljnom akcijom već duhovnom promenom u svakom pojedincu.