Sreća u svojim raznolikim formama više nije samo prijatan dodatak značajnijem poslu zarađivanja novca ili neka izmišljotina novog doba koju plasiraju oni što imaju vremena da sami peku hleb. Kao pojava koja se može izmeriti uočiti poboljšati sada je prodrla u tvrđavu globalnog ekonomskog upravljanja. Ako Svetski ekonomski forum može poslužiti kao smernica što je dosad uvek bio budućnost uspešnog kapitalizma zavisi od naše sposobnosti da se izborimo sa stresom očajanjem i bolešću te da ih zamenimo opuštanjem srećom i zdravljem. Sada postoje i tehnike mere i tehnologije da to omoguće uvlačeći se pritom u kancelarije poslovna središta domaćinstva i ljudsko telo.



Sve je više korporacija koje zapošljavaju „direktore za sreću“ a Gugl ima svog „srećka“ koji zaposlene podseća na važnost aktivne pažnje i empatije. Stručni konsultanti za sreću savetuju poslodavce kako da oraspolože zaposlene nezaposlene kako da povrate radni elan a jednom prilikom u Londonu i one koji su silom isterani iz svog doma kako da se emotivno okrenu budućnosti.



Dva su bitna razloga iz kojih je nauka o sreći početkom XXI veka izbila u prvi plan i oba su sociološke prirode. Njima se kao takvima psiholozi menadžeri ekonomisti i neuronaučnici koji tu nauku promovišu nikada direktno ne bave. Prvi se tiče prirode kapitalizma. Drugi strukturni razlog sve većeg interesovanja za sreću donekle još više zabrinjava a tiče se tehnologije. Naučni pokušaji da se sazna ko šta oseća ili da se time manipuliše donedavno su se uglavnom odvijali u formalno prepoznatljivim ustanovama poput psiholoških laboratorija bolnica radnih mesta fokus grupa i slično. To više nije slučaj. U julu 2014. godine Fejsbuk je objavio naučni rad koji je sadržao detaljne podatke o uspešnoj promeni raspoloženja stotina hiljada korisnika te društvene mreže manipulacijom vesti koje im se dostavljaju.