U Integralima Srečko Kosovel istražuje granice jezika i forme spajajući avangardnu konstrukciju s duboko ličnom i društveno angažovanom poezijom. Njegove pesme pokazuju igru između slobodnog stiha i strogo definisanih struktura između konstrukcije i destrukcije demonstrirajući njegovu radoznalu i eksperimentalnu narav. Kroz kontraste – selo i grad život i smrt idilu i užas – pesnik razvija svoj poetski svemir u kojem su lepota tuga čežnja i socijalna osetljivost neraskidivo povezani.