Iskoreniti svu bagru istovremeno je esej o poreklu evropske ideje i prakse genocida ali i putopis. Putujući kroz Saharu Sven Lindkvist osvešćuje istoriju evropskog osvajanja Afrike preplićući svoje ponekad i lirske beleške sa navodima iz dela filozofa eugeničara apologeta rasizma istoričara ratnih vođa društvenih i prirodnih naučnika – poput Č. Darvina V. Čerčila H. Spensera itd.

U nastojanju da rekonstruiše istoriju kolonijalnog imperijalizma i rasizma koji ga je opravdavao (a rasizmu je pak legitimaciju davala „nauka“ najpre u Engleskoj a kasnije i drugde u Evropi) kroz 169 kratkih poglavlja Lindkvist prati genezu jedne ideje teorije i prakse sažete u naslovu „Iskoreniti svu bagru“. To su reči koje na kraju romana Džozefa Konrada Srce tame izgovara jedan od junaka ozloglašeni Kerc („Exterminate all the brutes“). Nasuprot samozvanom evropskom imidžu kao „kolevci napretka“ Lindkvist postavlja brutalnu politiku ekspanzije koja je u ime navodne biološke i intelektualne superiornosti kao i sumnjivog civilizatorskog zadatka otvorila put novom nasilju.

Iskoreniti svu bagru je originalno ali u isti mah i uznemirujuće delo. Ono nam jasno predočava da zapadni svet činjenici da se nalazi na vrhu „lanca ishrane“ ima da zahvali ne samo zbog svojih dobrih nego i loših osobina. Uz to i belodano pokazuje da onaj koji dehumanizuje druge ne može da to čini a da na kraju istinski ne dehumanizuje samog sebe.