Pisanje je za Vulfovu bilo jedino utočište. Između činova oda je skladu i neskladu. Sve se tu dešava na marginama na ivicama između činova. Ona stvara napetost tako što nas primorava da zamislimo kakav je osećaj kad si istovremeno i vidljiv i nevidljiv i unutra i napolju stvaran i nestvaran glumac i publika zver i žena tišina i buka davljenje i plutanje javan i privatan visokouglađen i veselo srdačan. Кakav je osećaj kada si i ono što se glumi i ono što se ne glumi kada si i odrastao i neodrastao kada osećaš ljubav i mržnju stojiš na pragu između mira i rata. ’Ali šta je ona mogla znati o nama samima.’ Кad vidiš stvarne laste. Кad vidiš nestvarne laste. Кad si prosečan i neobuzdan. Кad si u društvu i mimo društva. Кad si prošlost i sadašnjost.