Prevod s japanskog Mateja Matić; pogovor Dalibor Kličković







Roman Ja sam mačak komično remek-delo japanskog klasika Nacume Sosekija (pisan je između 1905 i 1906. godine) predstavlja satiričan pogled na japansko društvo s akcentom na srednju klasu tokom Meiđi perioda. Sa oštrom duhovitošću i sarkastičnom oštricom ovo nesvakidašnje delo prati hirovite avanture udomljenog poprilično lenjivog mačka koji luta po komšiluku i prvenstveno posmatra i izučava ljude s kojima provodi mnogo više vremena ume-sto da je sa drugim mačkama. Komentariše prevashodno sve gluposti i mane ljudskog roda retko kad i vrline počevši od svog mrzovoljnog domaćina Kušamija učitelja engleskog jezika njegove porodice i brojnih prijatelja koji mu često dolaze u posetu ponekad i nenajavljeni…







„Nonšalantan niz anegdota i mudrarija koje je ispričao mačak koji nema ni ime i koji nikada nije ulovio miša i nije dobar ni za šta osim za posmatranje ljudskih bića u svakodnevici…” – Njujorker.







Pored harizme pisca „teških” tema osobito svojim ranim delima predstavlja se još jedan Soseki – komičar silovite inspiracije i britke oštrice i onda kada je njegov humor satkan od fine ironije kao i onda kada mu je bliža bespoštedna satira pokatkad do otvorenog cinizma i ne uvek u „politički korektnom” maniru. Umesto anatoma društva i forenzičara ljudskog srca naročito u toj ranoj fazi javlja se Soseki stilista i pripovedač transcendentan prema realnosti i sav predan beskrajnim jezičkim igrarijama i bravurama. Ceo svoj obimni opus pisac će proizvesti za samo poslednjih desetak godina života dok humor u atmosferi pozorišta apsurda dominira prvim romanom Ja sam mačak koji bi se mogao nazvati paradigmom njegovog ukupnog stvaralaštva…