Priča započeta romanom U potpalublju se nastavlja...



Pristigli smo u ovaj svet u koji se tako bolno ne uklapamo beskrajno egzotičan već zbog toga što u njemu niko ne gine u panonskom blatu dalmatinskom kršu ili po šumama Bosne i Hercegovine. Što se niko doživotno osakaćen jedinom preostalom rukom ne veša za cev u kupatilu. Što niko ne overdozira od baznog heroina uzetog na ler. I što se niko baš niko ne skida s njega u mraku iznajmljene sobe.



U trećoj knjizi ciklusa Cloaca Maxima Vladimir Arsenijević izmešta svoje junake iz beogradskog ratnog ludila na izmišljeno grčko ostrvo Omfalos. Tu pripovedač nalazi tako neophodan mir za sebe i Helenu a Anđela idealno mesto za prevazilaženje apstinencijalne krize. Iz Omfalosa put ih dalje vodi u Atinu gde u društvo anarhista i aktivista ponovo žive zaboravljenu slobodu.



Ipak bežeći van granice oni se kreću ka onoj neminovnoj. Ka granici sopstva.



„Pripovest ispisana rukom veštog darovitog i iskusnog pripovedača.“ Filip David



„Pun sunca i toplote treći roman Vladimira Arsenijevića u predviđenoj tetralogiji vodi kroz svetlost i sreću preko dodira dečje kože ka najdubljem ponoru.“ Svetlana Slapšak



„Sve je u ovoj povesti na ivici bezumlja kao da se u Srbiji toga časa ponovo pojavio Lav Nikolajevič Miškin.“ Bora Ćosić



„Koktel strasti nježnosti ljubavi i očaja. Knjiga o ljudima o nama koji smo nekad bili ljudi.“ Vedrana Rudan