Roman toka svesti Ka svetioniku Virdžinije Vulf predstavlja jedan od najvećih romana modernizma. Virdžinija Vulf kroz teme protoka vremena i sećanja odnosa muškog i ženskog principa intuitivnog i racionalnog priča priču jedne porodice u vreme Prvog svetsko rata.



Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda na primer kako dolazi odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari nevidljivo ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje? Sa podjednakim mirom ona gleda njegovu nesreću ništavost i njegovu patnju. Taj san onda o sudelovanju upotpunjavanju iznalaženju u osami na obali nekog odgovora samo je odblesak u ogledalu a ogledalo je samo površinska staklenost koja se uobličava u tišini kada plemenitije sile spavaju ispod nje? Nestrpljiv očajan a ipak nerad da ide (jer lepota nudi svoje mamce ima svoje utehe) koračati obalom je nemoguće; razmišljanje je neizdržljivo; ogledalo razbijeno.