U svojoj Autobiografiji jedne mladosti (1928-1950) Gerhard Amanshauzer razvio je novu literarnu formu: duhovitu uzbudljivu sve samo ne monotonu mešavinu proze i anegdote. Odrastao između građanskog sveta 19. veka reprezentovanog u dedi i babi i roditelja koji su se kao „Wandervögel“ („Ptice selice“) oteturali direktno u nacionalsocijalizam Amanshauzer je u svom bilansu najdublje anarhističan.