Knjižar mora stalno da laže o knjigama a to ga odbija od njih. Stalno ih briše tegli premešta tamo-vamo. Nekada sam zaista voleo knjige i sve u vezi sa njima; voleo sam da ih gledam mirišem dodirujem naročito ako su stare pedeset i više godina. Najveće zadovoljstvo mi je bilo da na seoskoj aukciji kupim gomilu knjiga za jedan šiling. Postoji neka čudnovata draž u skupljanju tih starih pohabanih knjiga. Nailazite na manje poznate pesnike iz 18. veka nepotpune tomove romana ukoričene ženske časopise zastarele magazine koji su odlično neobavezno štivo za čitanje u kupatilu razbijanje nesanice ili za ubijanje onih petnaestak minuta pred ručak. Međutim nedugo nakon što sam se zaposlio u knjižari prestao sam da kupujem knjige. Svakodnevno gledanje hiljada i hiljada knjiga ubilo mi je svako uživanje u njima. Postale su mi dosadne i čak su mi pomalo stvarale mučninu. Sada ih kupujem povremeno i to samo one koje ne mogu da pozajmim a zaista želim da ih pročitam. Onaj slatkasti miris blago ubuđalog papira više me ne privlači. Previše me podseća na paranoične mušterije i mrtve zunzare.