„Glavni značaj Dostojevskog nije toliko u filozofiji psihologiji ili mistici koliko u otvaranju nove zbilja genijalne stranice u istoriji evropskog romana.“

– Leonid Grosman

Ubeđen sam da je u tome bilo pedeset posto moje sujete; želeo sam da gledaoce zadivim bezumnim rizikom i – čudno osećanje – jasno se sećam kako me je bez ikakvog izazova samoljublja obuzela jeziva želja da rizikujem. Može biti da se duša prolazeći kroz tolika osećanja ne zasićuje nego se samo razdražuje i traži sve jača i jača osećanja do konačnog zamora.

U imaginarnom gradiću Ruletenburgu zatičemo skromnog učitelja Alekseja Ivanoviča u društvu stranaca koji se kockaju. Zaljubljen u svoju učenicu Polinu usvojenicu starog generala kome preti finansijska propast Aleksej učestvuje u vrtoglavim događajima koji se pletu oko ovog društva omamljenog mirisom novca.

Tokom petnaest godina Dostojevski je patio od iste zavisnosti strastveno se kockajući od Moskve do Baden-Badena a ovaj roman je napisao za samo dvadeset sedam dana kako bi ispunio obavezu prema svom izdavaču.

„Ja uzimam neposrednu prirodu no ipak veoma razuđenog čoveka ali u svemu nedovršenog! Čoveka koji je izgubio veru i koji ne sme da ne veruje koji ustaje protiv autoriteta i koji ih se plaši… Glavna stvar je u tome što su svi njegovi životni sokovi snaga vitalnost smelost otišli na rulet. On je kockar ali ne običan kockar kao što Puškinov vitez tvrdica nije običan cicija…“

– Fjodor Dostojevski u pismu 1863. godine