Istruleli trotoari konjsko đubre i prašine. Žene u belim šalovima seljaci u belim kožusima. Jevreja skoro da nema. Jevreji su otišli u šume sa starcima ženama i decom sa kravama i pokućstvom. Mi nismo oslobodioci u njihovim očima već pogromaši i ubice. I ja bih otišao na njihovom mestu.



Pogromi pljačke i nasilja su naređenjem najstrože zabranjeni. Za narušavanje - smrtna kazna. Ali ja znam da su se juče kartali u drugom eskadronu ulog su bili satovi i prstenje; da je konjički kapetan Žgun poharao jevrejsku radnju; da su konjanici igrali sa američkim dlarima; da su u šumi pronašli pokidan ženski leš. Streljati? Već dvojicu sam streljao. Ali ne mogu streljati pola puka.



Pišem a u trpezariji krklja gramofon. Krklja zagrcne se i ponovo krklja baš kao da se žali na svoju mašinsku nemoć. Čujem kako se Feđa dugo bakće s njim i na kraju ozlojeđeno pljuje. Zatim slabo počinje:



Zavoleše žarko

Radnici ruski

Trockog i Iljiča

I sve drugo uz to...