Kralj Alkohol je autobiografski roman Džeka Londona u kom je predstavljena moć alkohola da upravlja ljudskim životima. Zašto je alkohol simbol muškosti smelosti i veličine duha je jedno od glavnih pitanja na koje junak u romanu pokušava da pronađe odgovor. U Americi je roman objavljen pod imenom Džon Barlikorn naime naziv je pozajmljen iz Britanske narodne pesme a predstavlja sinonim za alkohol.



Po svome organskom sastavu nisam uopšte bio alkoholičar te me alkohol sam po sebi nije nimalo privlačio. Organske reakcije koje je izazivao u meni nisu bile povoljne zato što mom organizmu takve reakcije nisu bile potrebne. Pio sam zbog toga što su ljudi s kojima sam se družio pili i zbog toga što mi je priroda bila takva da nisam mogao dozvoliti sebi da zaostanem za drugim odraslim muškarcima u njihovoj najmilijoj razonodi. A pored toga sam još i tada uživao u slatkišima i u potaji kad me niko nije mogao videti kupovao sam slatkiše i jeo ih s najvećim uživanjem.”



Te fizičke odvratnosti prema alkoholu nisam se nikada mogao osloboditi. Ali sam je savladao. I dan-danas je ponovo savladavam svaki put kad uzmem čašu. Ukus nikad nije prestao da se buni a ukusu se može verovati – on zna šta je dobro za telo. Ali ljudi ne piju svesno radi dejstva koje alkohol ima za telo. Oni piju radi njegovog dejstva na mozak a ako ono mora doći kroz telo utoliko gore po telo.”