U svom novom romanu nanoseći nove slojeve farbe na zidove svog stana Žarko Radaković stvara palimpsest svoje stvarnosti. Kao i uvek stvarnost je privid ovde kompromitovan i nestankom Molera „već predviđenog” za glavnog junaka ove knjige. Moler je nestao te pripovedanje mora da krene drugim tokovima. Minuciozna obrada delića naše i pripovedačeve prošlosti dovodi nas do začudnih zaključaka. Ličnosti događaji i pojave paradiraju na stranicama ove neobično melanholične knjige poput procesije pod maskama i bivaju nanovo stvoreni nežno oslikani najmodernijim guščijim perom današnjice. Možda je pak reč samo o grundiranju platna na kojem ništa i neće biti naslikano; slikarevo platno kao da je po sebi svrha slikanja (i cilj i ovog neobičnog putovanja).



Jedan od najvažnijih citata u Radakovićevim delima uključujući i roman Krečenje jeste Eliotova misao da se vreme buduće i pređašnje sadrže u vremenu sadašnjem. Ovde ta misao poprima još jednu važnu konotaciju: otpor svemu zacrtanom planiranom otpor očekivanjima otpor ideji kontrolisane budućnosti. Otpor jednom lažnom hvalisavom sistemu državne religije koji će vrhuniti u šezdesetosmaškom otporu.



Uz povest o jednom književnom odrastanju uzrasta i autentični „portret umetnika u mladosti” u koji su kao sastavni deo inkorporirana poimence mnoga dela muzička književna i likovna koja bi uz poetička promišljanja mogla biti umetnički kredo jedne generacije umetnika propušten kroz prizmu ličnih i autentičnih gledanja na umetnost. - Jasmina Vrbavac