Ova knjiga predstavlja seriju članaka kritičkih osvrta i eseja koji se bave analizom kulturnih prilika u Srbiji tematski objedinjenih i potkrepljenih bogatim dokumentarnim materijalom. Tekstovi su u kontinuitetu objavljivani u časopisu DRAMA Udruženja dramskih pisaca Srbije od 2005. do 2016. godine te predstavljaju opsežnu hroniku naših kulturnih prilika i neprilika posrtanja i samoubilačkih paradoksa. Reč je o detaljnoj i preciznoj vivisekciji gde se slika kulturne situacije ogleda u složenom društveno-političkom miljeu koji predstavlja sintezu kolonijalnog dejstva predstavnika novog svetskog poretka i nesnađene ali kriminalizovane pseudo-elite osakaćenog srpskog društva. Ajdačić se u ovoj zbirci tekstova oglašava kao hroničar oštrog pera i analitičar koji se bez zazora upušta u raščlanjavanje uzroka i posledica mnogih zbivanja koja se tiču samog opstanka srpskog društva budući da je kultura onaj suptilni seizmogram što beleži perspektive uspona ili propadanja jedne nacije.



Kultura je dakle ovde shvaćena u najširem smislu: od sudbine pijace Zeleni venac“ kao jedne od znamenitosti beogradskog urbanog jezgra pa do tragično-groteskne sudbine Narodnog muzeja što ga već više od decenije svaki novi ministar kulture “rekonstruiše” ustvari kreči skida i stavlja skele kroji i cepa planove za tu “istorijsku” navodnu rekonstrukciju – prava paradigma truleži koja razara duh ovoga naroda priča planetarne ekskluzivnosti budući da nijedan narod na ovoj još uvek nastanjenoj planeti ne čini od svojih fundamentalnih kulturnih i duhovnih vrednosti ono što Srbi čine od svojih.



Knjiga je temeljno svedočanstvo o društvenim kulturnim pa samim tim i političkim zbivanjima tokom jedne za ovaj narod i ovu državu nesrećne decenije; ali ona predstavlja isto tako jasno i odrešito definisano nacionalno patriotsko stanovište koje predstavlja prilog borbi za vaspostavljanje pogaženih kriterijuma vrednosti koji se tiču samog opstanka srpske nacije.



(Miladin Ševarlić)