Sedeći tako u čekaonici aerodromske zgrade ili u kupeu voza vozeći se autoputem ili sporednim putevima koji završavaju na planinskim vrhovima pomno slušajući i još pomnije promatrajući Miljenko Jergović pamti i na papir prenosi u najrazličitijim formama svoje misli i zapažanja. Svejedno je li reč o pesmi kratkoj priči dnevničkom zapisu ili tek crtici nevažno je li melanholičan ili opor je li naizgled grub poput tvida ili nežan poput najfinije svile Jergović uvek rukom majstora tka tekst u najneverovatnijim uzorcima.



Levijeva tkaonica svile je čudesna knjiga u kojoj se otvaraju i stvarni i magični prostori na čijim se stranicama susreću ljudi mesta i sudbine knjiga koja neverovatnom lakoćom pokazuje otkuda sve dolaze priče i pesme knjiga koja čitaocu govori da stalno drži oči otvorene a uši načuljene kako bi osetio svu lepotu i tajanstvenost sveta u kojem se nalazi.