Limes prožima istoriju Jugostočne Evrope. Dimenzija granice civilizacija te osećaj rubnog prostora između Istoka i Zapada neprestano se ponavljaju kroz antropologije i kulture ovoga dela Evrope kroz uzdizanje i pad država i naroda u tokovima dva milenija prošlosti. Nikola Samardžić uspeo je dati ubedljivu sintezu u kojoj istorija postaje jedini verodostojan pristup dubinskoj spoznaji Balkana njegovog bivstva i smisla sintezu doslednu (još uvek) postmodernog vremena u kojem živimo.



Profesor Eđidio Ivetić Padova



Nikola Samardžić u jedanaest tematskih celina ispituje istorijske uzroke relativnog zaostajanja Jugoistočne Evrope u odnosu na evropski razvoj u razdoblju rane i zrele moderne istorije. Teme se odnose na strukture svakodnevice analizu mentaliteta mesto Jugoistočne Evrope u razvoju ranog kapitalizma mirovne ugovore i fenomene granica i razgraničenja na koncepte jezgra i periferije.

Centralni motiv ove studije je uloga granice koja je bila jedan od retkih trajnih činilaca zajedno s reljefom i klimom u preobražajima koji su dopuštali da se Jugoistočna Evropa poredi s geografski sličnim prostorima poput Apeninskog ili Iberijskog poluostrva čiji je razvoj autor istraživao u nekoliko studija o italijanskoj i španskoj istoriji 16. i 17. veka. Od posebne je važnosti uporedna analiza evropskih sistema u periodu 16–20. veka u smislu odnosa centra i periferije istorijske i kulturne dinamike čije proučavanje privlači sve više pažnje savremene evropske istoriografije sagledane prvenstveno u zavisnosti od relativne snage svojih administracija i razvoja ekonomije.

Studija je u zaključnim razmatranjima posvećena političkim i kulturnim identitetima Jugoistočne i Istočne Evrope nakon pada Berlinskog zida 1989. kada su se istočne evropske periferije počele uključivati u procese demokratizacije integracije i intenzivnih ekonomskih promena.



Profesor Vlada Stanković Beograd