Bez ikakve sumnje prva dama ex-Yu književnosti Dubravka Ugrešić vraća se na scenu najličnijom i najosobenijom knjigom do sada. Lisica je i roman i autobiografija i putopis i mnogo više od toga.



Autorka se na duhovit način obračunava sa savremenom književnom scenom i globalnim trendovima ne bez ironije na svoj i na račun svih onih koji pokušavaju živeti od kreativnog stvaralaštva u svetu koji priznaje samo uspeh i novac.



. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .



Lisica zna mnoge stvari a jež samo jednu. Taj grčki aforizam poslužio je Ajzaji Berlinu da podeli pisce u dve grupe: one koji pišu i deluju koristeći se jednom idejom – ježeve i one raznovrsne višestruke – lisice. Poigravajući se mnogostrukostima pokazujući veličanstven rep i menjajući maske putujući literarno i stvarno od Japana preko mnogih ruskih klasika do Nabokovljevih američkih avantura ili pak besmislenih predstavljanja knjiga u današnjem svetu Dubravka Ugrešić piše roman o pripovedanju.



Šta je književnost danas koja je njena uloga i još važnije koja je uloga pisca da li je on(a) samo klovn koji putuje svetom mogu li se uopšte još pričati priče da li je moguće samo tako stvoriti roman i ispripovedati priču te ko ima kontrolu nad tekstom autor ili priča sama ‒ sve su to pitanja koja pokreću Lisicu. Poigravajući se Ich-formom bez imalo patetike prepuna finog humora suptilne ironije književnih i teorijskih referenci Lisica je veličanstvena posveta pisanju i piscima onim važnim nezaobilaznim onim čije priče menjaju čitatelja. Takve priče stvaraju samo briljantni pripovedači a Dubravka Ugrešić je bez sumnje među njima.