Nisam mogao da se setim prvoga dana kada sam se zaposlio u radionici ali sam zapamtio da mi je u početku sve izgledalo uredno disciplinovano i strogo i mirno u tom nekakvom redu da bih se kasnije dobro upoznao i srodio sa tim nikako ne i zavoleo ali navikao sigurno i onda shvatio da je to u stvari jedan veliki nered koji se ne može videti odmah i koji se krije. Taj veliki skriveni nered sam kasnije primećivao i na drugim mestima. I ono u šta sam siguran s njim sam se sasvim saživeo.

(Iz predgovora ovom izdanju)



Ovim romanom Srđan Valjarević otpočinje svoje književno putovanje ne samo po beogradskim periferijama i opustošenom podneblju devedesetih nego i po sopstvenoj prošlosti tražeći odgovore na pitanja o neprilagođenosti cele generacije mladih kojoj je pripadao. Bilo da budan sanja ili da igra fudbal da zarađuje na nekom od povremenih poslova ili čita Kamijevog Stranca da luta gradskim ulicama ili sedi u zatvoru zbog remećenja javnog reda i mira da gluvari sa svojim vršnjacima ili se zanosi devojkama koje sve odreda zove Lidija glavni junak Jakob piščev alter-ego ispisaće oporu hroniku odrastanja u svetu lišenom iluzija iskreno i nepretenciozno.



„Rodno mesto svih Valjarevićevih proza jer je već u njemu vidljivo sve ono što će ovog apartnog pisca učiniti toliko voljenim.“ – Teofil Pančić



„Prva knjiga Srđana Valjarevića je roman-mozaik kaleidoskopska slika sveta viđenog očima mladića koji je ostao dete.“ – Flavio Rigonat