„. . . dugo nakon toga očekivala sam neku lošu vest. Čitala sam štampu (ne svakog dana jer nismo imali para da svakodnevno kupujemo novine) gledala sam televiziju slušala vesti na radiju u frizerskom salonu strepeći da ću da pronađem Maćistin konačni oblik kako leži na podu u lokvi krvi (njegove hladne krvi) i pored njega fotografije kao za dokumenta dečka iz Bolonje i Libijca kako me nostalgično gledaju sa stranice novina ili sa ekrana našeg televizora koji je sad već stvarno bio naš a ne ne-što što pripada našim mrtvim roditeljima. Kao da su njihove fotografije ubica i žrtve ubice i žrtava bile znak da spolja oluja još uvek besni oluja ne samo na nebu iznad Rima već u noći Evrope ili u prostoru koji se nalazi između planeta nečujna i slepa oluja koja dolazi sa drugog sveta nekog sveta koji ni sateliti što kruže oko Zemlje ne mogu da zabeleže i u kome je postojala jedna rupa koja je bila moja rupa jedna sen-ka koja je bila moja senka. . . “

Lumpen-novela

Roberto Bolanjo

1953-2003

Rođen u Čileu živeo je u Meksiko Sitiju od 1968. do 1977 gde je našao inspiraciju za svoje veli-ke romane Divlji detektivi i 2066 a zatim je prešao u Barselonu gde ih je i napisao.

Bolanjo je danas najuticajniji i najuzbudljiviji južnoamerički pisac. Čitanje Bolanja je kao da slušamo priču o tajni. Takva je i Lumpen-nove-la koju je napisao pred sam kraj. Bjanka juna-kinja knjige nakon smrti roditelja prolazi kroz težak period rane mladosti u Rimu koji ostav-lja neizbrisiv trag na njen život. . .