Lutalice su Hamsunov najobimniji roman saga o odrastanju i prijateljstvu Edevarta i Avgusta o ljubavi i avanturama mladog čoveka sa norveškog severa. Hamsun od rane mladosti bio lutalica i ova knjiga se u mnogome zasniva na njegovim iskustvima iz tog romantičnog vremena. Čak je dva puta emigrirao u Ameriku: 1882. kada mu je bilo 23 godine a zatim 1886 (oba puta ostao je po dve godine a drugi put se vratio jer su mu rekli da ima tuberkulozu) tako da mu je tema emigracije u Ameriku veoma dobro poznata.



U čuvenom romanu Plodovi zemlje (1917) jedan od junaka mladi Eleseus rastrzan između sela i grada na kraju odlazi u Ameriku iz koje se „nikada nije vratio“ dok u poslednjem Hamsunovom romanu Krug se zatvara glavni junak Abel živi između Norveške i Amerike i sticajem okolnosti nigde ne nalazi svoj dom.



Edevart junak Lutalica (koje su u velikoj meri ljubavni roman) neprekidno je u raskoraku da li da ode ili da ostane u svom zavičaju. Ovo uzbudljivo Hamsunovo remek-delo ima i svoj nastavak roman Avgust.



„Edevart se pitao šta ga to tera da ode iz zaliva. Šta se to zbivalo u njemu? Šta mu se dogodilo? Zar je već toliko skitao naokolo da je zauvek postao lutalica? Njemu je sad jedno mesto bi-lo isto kao i drugo ni bolje ni gore. Osećaj doma gubio se sve više njegovo je korenje u zemlji popucalo. Šta su mu uopšte više značila bliska mesta u kraju obronci bregova staze planine u daljini more sam zaliv? Šta su mu uopšte više značili drugari iz detinjstva?. . . “



„Ovde je jednom bio dom. Roditelji i deca pustili su ovde korenje živeli svoje tuge i radosti. Sada je taj dom bio napušten. Nigde se ništa nije čulo samo šum vodopada gore u šumi! Luta-lice su kud god da krenu vukle za sobom svoje iščupano korenje ali to se nije čulo dovde. . . “