Lepota književnosti je pored ostalog i u tome što ljudi daroviti poput Muharema Bazdulja u nju umeju da dodaju još poneki novi začin. Znaju i kako i kada da literarna poslastica bude zaista primamljiva.



Bazdulj je za temu odabrao život češke glumice Lide Barove do koje je došao preko Suzan Zontag tragajući za „tonom i bojom“ buduće spisateljske storije. On piše o njenoj popularnosti zaljubljenosti u muškarce između Praga i Berlina uz centralnu priču o napola sputanoj ljubavnoj vezi između nje i Jozefa Gebelsa ministra nacionalnog prosvećenja i propagande nacističke Nemačke. Prateći njenu karijeru autor pravi rukavce-bisere u pripovedanju.



Gebelsu je njegova „lutka od marcipana“ čak i posle Hitlerove naredbe da tu vezu prekine i vrati se supruzi ostala opsesija. U taj slatkiš bio je zaljubljen kao dečak.



Odsustvo priprema za pogrom Jevreja Cigana i svih nepodobnih rasa odsustvo eksplicitnog rata zapravo uvećava čitaočevu zebnju pred budućom svetskom katastrofom nejasnom svešću o surovim životnim scenama iza kulisa. A kada rat stupi na binu snimanja se kao i život premeštaju na druga mesta. Potom (samo)ubistvo njene ljubavi – rajhskancelara na jedan dan sve sa suprugom i sve šestoro dece. Priča se nastavlja u oslobođenoj Evropi vraćanjem pred kamere i nove ljubavi. Tu su Felini mlade zvezde Sofija Loren i Đina Lolobriđida pozorište Fasbinder... I opet – Suzan Zontag. Krug je zatvoren.



Bazduljevo vešto hronološko faktografsko putešestvije kroz Evropu samo je pozadina za naizgled ravnu a intimnu i živu priču glumice (u istoriji – ljubavnice) kojoj je jedna čudna kratka do kraja neostvarena ljubav prema jednom u ljubavi „krhkom“ dželatu obeležila karijeru do njenog samog kraja. I života i knjige.



V. Bajac