Biblioteka Homage donosi dvojezična izdаnja izbora iz poezije srpskih pesnikа kojima su bili priređeni omaži na Beogradskom festivalu poezije i knjige Trgni se! Poezija! Ovi izbori iz poezije naših pesnika najčešće su premijerna izdanja njihove poezije na nekom od svetskih jezika (engleskom francuskom itd.) i imаju zа cilj promociju srpske poezije van granica naše zemlje i našeg jezika.

У СУМРАК

У сумрак певају девојке. Њини су гласови меки и

дахну свежином цвећа и љубави. Њина је песма блага

као кад бехар опада. Она има нешто од мојих љубави:

давно топло и лепо. Она подсећа на сарајске сумраке

кад јабланови сјају у црвену злату као витке поносне

жене.

Као румене латице засипљу ме гласови. Певају

девојке. Певају лепо. То личи на поздрав од старих

пријатеља на спомен онога што проживих у љубави и

заносу. Оне певају у сутон као срећа моја да ми рупцем

маше.

Али срце је моје тамно језеро кога ништа не диже и

у ком се нико не огледа.

[„Босанска вила” 1911]

AT DUSK

At dusk girls sing. Their voices are soft and breathe

out the freshness of flowers and love. Their song is soft

like falling blossoms. It has something of my loves: bygone

warm and nice. It is reminiscent of saray nightfalls when

poplars shine in red gold like slim proud women.

Voices pour onto me like pink petals. Girls sing. They

sing very nicely. This looks like greetings from old friends

a memento of what I lived through in love and elation.

They sing at dusk like my happiness waving to me with a

handkerchief.

But my heart is a dark lake that nothing elevates and in

whose waters no one looks at themselves.

[“Bosanska vila (Bosnian Fairy)” 1911]