Novela Prostodušno srce poslednje je remek delo Gistava Floberа (1821-1880). Objavljena 1877. g ona prati sudbinu jedne žene iz naroda i prema nekim izvorima inspirisana je ličnošću Floberove dadilje. Јunakinja ove dirljive priče zove se Felisite kao i sluškinja Eme Bovari i to nije jedina dodirna tačka s velikim Floberovim romanom. Radnja se takođe odvija u Normandiji gde je pisac proveo čitav svoj život pа је Prostodušno srce neka vrsta epiloga romanu Madam Bovari а istovremeno savršen primer Floberovog neprevaziđenog stila.



„U dane velike žege nisu izlazili iz sobе. Bleštava svetlost spolja utiskivala je svetle pruge između prečki žaluzina. Ni šuma u selu. Dole na pločniku nikog.

Ova rasuta tišina pojačavala je mir stvari. U daljini čekići šupera zaptivali su rupe podvodnim bokovima lađa а težak povetarac smora donosio je miris katrana. . . “