Roman Manaraga u celini je posvećen odnosu čovečanstva prema knjizi. Posle razornih ratova sa islamistima koji su protutnjali Evropom i promenili svet ali ga nisu tehnološki unazadili knjige se više ne štampaju na papiru (i ne čitaju se) nego se čuvaju u muzejima i bibliotekama. Posleratna buržoazija podlegla je novoj modi – uživanju u zabranjenom i kažnjivom spektaklu pripremanja hrane na prvim izdanjima knjiga na retkim i skupocenim knjigama. Ako je u Sorokinovoj drami Dostoevsky-Trip književnost prikazana kao čist narkotik kao opijum za ljude željne nesvakidašnjih ponekad smrtonosonih doživljaja u romanu Manaraga književnost se transformiše u duh hrane. To spremanje hrane naziva se čitanjem a knjige na kojima se hrana priprema – drvima. Glavni junak romana Geza Jasnodvorski vešto spaljuje isključivo vredna drva spremajući probrana jela: jesetrinu na Idiotu jagnjetinu na Čehovljevoj Stepi ušećerenu orhideju na Romanu o kokainu Agejeva... Njegova putovanja prekida mučan događaj – Kuhinja tajna organizacija book’n’grillers šalje ga u rizičan poduhvat na Manaragu – planinu na Uralu čiji naziv na lokalnom jeziku znači Medveđa šapa...



Ispostaviće se da spaljivanje unikatnih knjiga nije najstrašnije. Gore od toga je uništavanje same ideje njihove unikatnosti...



Mirjana Grbić