Maratonci trče počasni krug // Radovan Treći // Svemirski zmaj // Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću

Drame 1



Sećajući se grada i ulica detinjstva kojima sam protrčao zagledan u nebo po kojem su leteli moji golubovi sa osmehom za „strašne“ događaje i tugom kad se uništava i nestaje nešto lepo i vredno napisao sam prvu dramu za pozorište – Maratonci trče počasni krug. Pisao sam je dve godine po podstanarskim sobama kao tragediju jednog mladog čoveka prisiljenog da se bavi pogrebnim poslovima u familiji metuzalema. Pisao sam je kao sopstveno osećanje nemoći i želje da napustim „pogrebnu državu“. Kad sam je pročitao kao završni rad na trećoj godini studija ispostavilo se da je reč o komediji da sam se od užasa branio smehom ironijom cinizmom i crnim humorom; crnim kao moja osećanja tih godina u takvoj državi.



Dušan Kovačević



„Svet koji slika Kovačević jeste smešan ali se sa njim ne pravi humoristički kompromis. Radovan je opasan u svojoj neprilagođenosti i skučenosti shvatanja Topalovići završavaju dramu u automobilu gazeći sve živo pred sobom a preko zatamnjenih crnohumornih preliva njegovih tekstova stiže do nas turobna dijagnoza o nesolidnosti jednog mentaliteta pa čak i čoveka uopšte.“



Slobodan Selenić



„Maratonci sa žestinom za koju je sposoban samo mlad čovek u potrazi za jednim novim romantizmom akumuliraju idiotizam palanačkog patrijarhalnog duha koji izgubivši sva pozitivna istorijska svojstva negde na mrtvom koloseku proizvodi čudovišta poput Topalovića i komp.“



Muharem Pervić