Dobitnik nagrade Žoze Saramago.



neznanje nas drži u pokornosti. a ta pokornost potiče iz neznanja i to je najlakši put do sreće. po tom receptu je diktatura funkcionisala.



„Portugalija je još uvek mašina za pravljenje Španaca“ kaže jedan junak ovog popularnog romana aludirajući na Salazarov režim kada su se mnogi Portugalci iselili u Španiju.



Odnedavno udovac glavni lik berberin Antonio Žorž da Silva pošto ga ćerka smešta u starački dom otpočinje mudar i fascinantan narativ o sudbini Portugalaca i ožiljcima njihove nedavne prošlosti o smrti i starosti o diktaturi i demokratiji učeći nas kako da prepoznamo svoje slabosti i promašaje kako da oživimo veru u život i smognemo snagu da svoje telo u najtežim trenucima među koje spadaju i starost i usamljenost prilagodimo okolnostima kako naša duša ne bi patila.



„Valter Hugo Mai piše stilom koji je u semantičkom i sintaksičkom slislu pravi lingvistički cunami.“ Žoze Saramago



„Knjiga prepuna metafora koja pruža pravi uvid u osećanja i misaona previranja Portugalaca u današnje vreme.“ Marcio Aimsa