Jedan od najistaknutijih avangardnih pisaca XX veka rođen je u Irskoj 13. aprila 1906. Pisao je i na engleskom i na francuskom.



Pustolovina Mersijea i Kamijea nastala je neposredno pre komada Čekajući Godoa (1952). Beketov prvi roman na francuskom mnogo duguje svojim prethodnicima na engleskom Marfi i Vot kao što prilično zadužuje i predstojeću romanesknu trilogiju (Molloy Malone meurt i L’innommable). Napisan 1946 Mersije i Kamije će u integralnom obliku biti objavljen tek 1970 a četiri godine kasnije i na engleskom.



„Mora da je debitovao negde oko hiljadu devetstote reče Kamije. Mislim da je to bila godina opsade Lejdismita na reci Klip. Sećaš li se? Predivno vreme. Zabave u vrtu svaki dan. Život se pred nama otvarao u svoj svojoj vedrini. Sve nade bile su dopuštene. Igrali smo se opsade. Umirali kao muve. Od gladi. Žeđi. Bum! Bum! poslednji meci. Predajte se! Nikada! Jeli smo leševe. Pili mokraću. Bum! Bum! Odoše još dva. Šta se čuje? Dreka s osmatračnice. Prašina na horizontu! Kolona! Jezik nam je pocrneo. Ipak ura! Ra! Ra! Poput gavranova. Neki konjički vodnik umire od sreće. Spaseni smo. Vek je trajao dva meseca.“



„Otišao je još jednom do vode. Gledao je nekoliko trenutaka u vodu pa se vratio do klupe. Dobro idem ja reče. Zbogom Mersije.

Laku noć reče Mersije.

Ostavši sam on pogleda kako se svetlost na nebu gasi a mrak upotpunjuje. Nije sklanjao pogled sa nestalog horizonta jer su mu ti trzaji bili poznati iz iskustva. U mraku je takođe mogao bolje da čuje slušao je zvukove koje je dugački dan skrivao od njega primera radi ljudski šapat i kišu na vodi.“

Mersije i Kamije