Od svih moralista XIX veka od Žubera do Prusta nesumnjivo nijedan nije veći od Bodlera. Njegovi lični dnevnici postali su ono što se najčešće preštampava od njegovih knjiga u prozi. Ali Bodler moralist je svuda; u svojim stihovima svakako ali isto tako u svojim pismima na svojim kritičkim stranicama u svojim romanesknim ogledima u svojim najužurbanijim beleškama. Učinilo nam se da vredi truda izvući iz osam ili deset svezaka njegovih celokupnih dela najdublja i najsugestivnija mesta skupiti ih pod prikladnim naslovima i staviti tako pred čitaoca ono što je u isti mah najličnije i najdovršenije kod Bodlera. Te refleksije i ti zapisi imaju razume se neujednačenu vrednost. Mnogi su izuzetni po obliku lako uporedivi sa onim najdorađenijim što su moralisti XVII i XVIII veka ostavili za sobom. Oni će se čitati uvek iznova. Moć Bodlerove misli blistaće tu u punom sjaju. Naravno ta misao nije sistematična i pustili smo Bodlera da katkad izlaže svoje protivrečnosti. Ali ni Šopenhauerove ili Ničeove protivrečnosti one Židove Renanove ili Rusoove predstavljene u nekoj knjizi izvoda nalik ovoj ne bi bile manje očite. Što je još važnije ta Bodlerova misao bi preko ovih pet ili šest stotina „izreka“ morala izgledati živa i žestoko proživljena originalna često dirljiva po onome što otkriva o čoveku i drugačije aktuelna od one u mnogih moralista po struci koju duboko poštuju naši profesori književnosti. Takvu kakva jeste nudimo dakle čitaocu ovu knjižicu upućujući zahvalnost izdavaču koji je takođe čovek od ukusa i čovek sa srcem i verni sluga istinske slave Bodlerove što je bio rad da je prihvati. Čak i najbolji poznavaoci Bodlera baš kao i oni koji tek ulaze u njegov „splin ponor i bekstvo“ biće iznenađeni svim pesnikovim brojnim licima koje nam donosi ova knjiga. „To je beskonačno u konačnom“ rekao bi sam Bodler. Bez obzira na to da li govori o ljubavi smrti sebi Bogu kao da je mali moto ovog dela „čuj me da bi me mogao voleti“(Cveće zla). Anri Per kaže da je ovih sakupljenih pet ili šest stotina Bodlerovih izreka „živo žestoko proživljeno originalno često dirljivo i vazda aktuelno štivo“. U veme kada oko nas više ne cvetaju cvetovi zla već su uzreli njegovi plodovi ovo delo je mali proročki poziv večitog usamljenika na put bez izvesnosti i kraja koji se može zvati umetnošću sto je samo jedno od drugih lica ljubavi.