Kada je bio mali Branko Ćopić je naročito voleo da posmatra zvezdano nebo i tajanstveni sjajni Mesec. Sanjario je gledajući u visine i pitao se kako da ih dosegne. U svojim pesmama i pričama nebrojeno puta je oživeo Mesec pa tako i u ovoj vedroj pesmi prepunoj rime koja govori o nemirnom Mesecu i njegovoj baki.

Dok čitave noći Mesec luta njegova baka gorko se sekira ali kada ujutru napokon dođe kući nikako nema srca da ga kazni. Jedne noći uveriće se kakva sve divna dela on čini dok skita svetom i biće ponosna na svog unuka.