Već odavno sam pre više od pola veka shvatio da moj život ne pripada samo meni već koliko meni toliko i mojim roditeljima i budućoj deci.

Roditeljima jer ako smrt bude dolazila redno kako je govorila Maksimova i moja nana nema pouzdanijeg čuvara sećanja na one koji su vam život podarili od njihove dece. U to sam se veoma bolno uverio već u sedamnaestoj godini kada mi je Tatinim odlaskom izmaklo tlo ispod nogu.

*

A kada smo Zorka i ja na Vidovdan 1974. dobili Mariju a na Božić 1979. i Marka već uveliko sam bio čvrsto rešio da svoju decu koliko god to zavisi od mene poštedim traume koja je obeležila četiri i po decenije mog života. Da čuvam zdravlje da učinim sve što mogu da oni odrastaju uz svoje roditelje i da im Zorka i ja bar na taj način pomognemo da im život bude smisleniji a korak pouzdaniji.

Da moj život stvarno pripada meni onda bi meni i ovo bilo dosta.

To mi je samo olakšalo odluku: boriti se za još koji dan života. Uostalom ceo moj i ne samo moj život bio je borba.Pero Simić



Mnogo je pisao a malo govorio. Niko nije znao tako kao on da sa malo reči kaže mnogo. I ćutanjem je znao mnogo da kaže znao je ćutanjem na mnoga pitanja jasno da odgovori.

Ceo svoj život plaćao je visoku cenu svojih političkih uverenja. I nikad zbog toga nije zažalio.

Ima pisaca koji nadžive svoje delo i pisaca koje nadživi njihovo delo a i pisaca koji večito žive sa svojim delom. Oni fizički nestanu ali njihov duh ne nestaje. Pero Simić spada u ovu treću grupu pisaca. Ali zato pripada u prvu kategoriju ljudi ljudi sa izrazitom inteligencijom izrazitim duhom i visokim moralom. A pored svega ovoga bio je izuzetno organizovan i radan. Objavio je desetine knjiga bez kojih se danas i ubuduće neće moći tumačiti mnogi istorijski događaji i mnoge istorijske ličnosti. Živeo je na ovom svetu sedamdeset godina a stvorio je kao da je živeo sto sedamdeset.

Imao sam priliku da vidim da je bio jači i od opake bolesti kad ga je napala a sad vidim da je jači i od smrti. Parafraziraću Epikura: Tamo gde je Pero nema smrti tamo gde je smrti nema Pere. Zahvaljujući njegovom velikom delu – da se razumemo.Milinko Bujišić