Bez obzira na snažnu narodnu struju u njegovom stvaralaštvu Molijer je tvorac klasične komedije koja u osnovi odgovara načelima njegove racionalističke estetike. Ona je pod njegovim perom dobila izvanredan završni oblik i imala je ogroman uticaj na razvoj klasične komedije u svim evropskim zemljama. Pod njegovim uticajem razvijala se ne samo čitava francuska komedija XVII veka od Renjara i Lesaža do Bomaršea i Fabra d’Eglantina nego i engleska (Uičerli Kongriv Goldsmit Šeridan) italijanska (Goldoni njegovi prethodnici i sledbenici) španska (Moratin) nemačka (Lesing) danska (Goldberg) poljska (Zablocki Fredro) azerbejdžanska (Ahundov) i komedija drugih zemalja. Njegov vatreni poštovalac bio je na primer Gete koji je pisao komedije samo u početku svoje delatnosti. U svojim Razgovorima sa Geteom Ekerman kaže da je Gete više puta izrazio divljenje prema dubokoj čovečnosti istinitosti i čistoti Molijerove umetnosti. Po Geteovim rečima „Molijer se uzdigao iznad naravi svog vremena dok su se naši Ifland i Kocebu pokoravali naravima svoga vremena i ostajali ograničeni i okovani tim naravima. Molijer je popravljao ljude prikazujući ih istinito”. Pored ovoga Gete

je nalazio kod Molijera „savršeno poznavanje scene” a takođe i retku finoću i besprekoran takt.