Dela Mihaila Bulgakova uglavnom su objavljena tek šezdesetih godina XX veka kao što je bio slučaj sa knjigama Danila Harmsa Andreja Platonova i mnogih velikih ruskih pisaca koje je sovjetski režim bukvalno utamanio. Bulgakov se posthumno proslavio pre svega romanom „Majstor i Margarita“ ali i svojim ranim delima kao što su „Pseće srce“ i „Zapisi mladog lekara“. Pisao je izuzetne pozorišne komade ali ih nikada nije video na sceni kao što ni svoje priče i romane nije video objavljene pa je tako ubijen još za života.

Morfijum može da se čita kao roman ili kao dnevnik lekara. Među velikim piscima bilo je dosta lekara (Selin Laza Lazarević Čehov Rable Šiler Kits Šnicler Remark. . .). Jedan od njih bio je i mađarski pisac Geza Čat u čiji je „Dnevnik“ utkana ista tema kao u „Morfijumu“. Zavisnost od narkotika ili alkohola jedna je od aktuelnih tema našeg vremena prisutna u romanima „Moskva-Petuški“ „Smrt je izjahala iz Persije“ ili „Manijak i Žena Kentaur“ koji su kao i „Morfijum“ velika književna dela a istovremeno ispovesti ljudi koji su prošli kroz golgote o kojima pišu.

„Morfinista ima jednu sreću koju niko ne može da mu oduzme – sposobnost da provodi život potpuno usamljen. A usamljenost – to su važne značajne misli to je razmatranje mir mudrost. . . “

„Ana: Ako ti ne odeš odavde u grad ja ću se zadaviti. Čuješ li. Pogledaj svoje ruke pogledaj.

Ja: Malo drhte. To mi ne smeta da radim.

Ana: Pogledaj one su prozračne. Kost i koža. . . Pogledaj lice. . . Slušaj Serjoža. Idi preklinjem te idi.

Ja: A ti?

Ana: Idi. Odlazi. Ti propadaš. . . “