Autor pokušava da „isprati“ razvoj nauke o književnosti književnih rodova i vrsta polazeći od antičkih osnova postavljenih pre svega u delima Platona i Aristotela (s posebnim osvrtom na Aristotelov pojam katarze i njegovo kasnije tumačenje) kroz srednji vek sve do naših dana. U tom pokušaju on i uspeva: naime erudicija i lucidnost ništa manje i zavidna pismenost i „načitanost“ te dar da na razumljiv i sažet način izloži tuđe i svoje ideje omogućuju mu da da pregledan i precizan opis tog razvoja zbog čega će ova knjiga svakako biti nezaobilazan priručnik za sve studente koji imaju nameru da se bave teorijom i istorijom književnosti uopšte ili pak nekih njenih posebnih vrsta i žanrova