Ako je filozofija po Delezu izumevanje pojmova onda je nabor jedan od najsloženijih najuzbudljivijih i najzagonetnijih Delezovih pojmovnih izuma. Kao fenomen nabor je poznat od najstarijih vremena: grčke su toge i haljine sve u naborima. Kao reč ili slika pojavljuje se u filozofskim delima. Kod Lajbnica – koji je glavni lik ove Delezove knjige – ili Hajdegera nabor se približava pojmu ali u njihovim delima on to još uvek ne postaje. Delez ga čini pojmom. Nikome do sada nije palo na pamet da mi mislimo u naborima. Delezu jeste. Jer nabor je razlika ono što razliku čini razlikom ono što razliku razlikuje – a upravo je razlika ono što nas nagoni na mišljenje – ali ako je razlika veliki pojam opterećen ogromnom tradicijom nabor je barokni izum koji našem mišljenju poput pojmovnog sfumata daje dubinu.



U izvrsnom prevodu Milice Rašić srpski je čitalac dobio Delezovo najzagonentnije delo koje se sve i da ga ne razumemo na prvu loptu sa svakim narednim čitanjem otvara poput pećine koja nam duboko ispod zemlje (duboko ispod intuicija sviklosti i predrasuda) nudi jednu svoju odaju za drugom. Čitalac ove knjige nužno postaje pojmovni speleolog.