Za razliku od svog savremenika prijatelja i evropskog pustolova Stefana Zanovića kanonik Antun Kojović posle završenih studija u Italiji nije napuštao svoj grad Budvu ali je bio građanin sveta i čovek svog vremena. Kojović je iz dana u dan pisao hroniku Budve i uporedo s tim prevazilazio okvire svog kraja i svoje epohe. Kao svojevoljni povratnik u svoje rodno mesto Kojović je živeo i radio u Budvi kao da je u Parizu ili u nekom drugom velikom evropskom gradu. Nadpop Kojović nije biografska drama već drama ideja koje je zastupao Antun Kojović oduševljen dobom prosvetiteljstva Napoleonom i napoleonovskim revolucionarnim zanosom koji je menjao Evropu XIX veka.