Jedan od malobrojnih domaćih autora koji je - od svoje prve knjige San rata (1980) - do danas očuvao oreol kultnog pisca. I u ovoj najnovijoj zbirci priča Nemanja Mitrović je zadržao sve osobenosti koje su krasile stil njegovih prethodnih knjiga: minimalizam apsurdnost bitku između realnog i nadrealnog budnost i snove... No ova knjiga prikazuje Mitrovića i u dodatnom svetlu. Poigravajući se sličnošću sa Harmsom i Čehovim uveo nas je u svet gorkog humora apsurda (ne samo sna) u iščašenje iz vremenske normale gradeći kroz kamernost prostora i dijaloške situacije prave minipsihoportrete autsajdera i anonimaca ali i čuvenih ličnosti poput Čarlija Čaplina i inženjera Ajfela. Nemanja Mitrović je i do sada raskošno škrtario sopstvenim rečima. Tako je izbrusio stil i doveo rečenicu do usijane jednostavnosti. Ponekad su ti jezički biseri na ivici nestanka. Uostalom upravo zato je ovaj pisac jedan od najboljih i najtalentovanijih srpskih stilista među savremenicima.