Iz beležaka sa seminara možemo videti ne samo kako je Jung radio već i kako je brzo i kvalitetno mislio koliko je bio duhovit i lucidan a naročito s kakvom je strašću pronicao u značenja što nam ih pružaju ne naprosto snovi već čitava stvarnost nad koju se u tom trenutku nadnose mračni nacistički oblaci.



U obilju motiva pomenućemo samo gotovo usputnu Jungovu primedbu čije su posledice upravo kolosalne: istorija čovečanstva počinje zapravo sa pronalaskom pisma.



Ne samo da čovek pronalazi pouzdan i trajan način za čuvanje sećanja već pismo uvećava mogućnosti tumačenja – sada isti tekst isto sećanje tumače različite generacije u vertikali vremena – čime se usložnjava i sama stvarnost.