Tematski naglasak ovog zbornika usmeren je na pokušaj razumevanja mere u kojoj resantiman oblikuje kulturne i životne obrasce savremenog čoveka i time konstituiše našu stvarnost. Ničeov pojam resantimana biće tematizovan u smislu dijagnostike krize koja traje do danas.



Čovek resantimana paradoksalna je figura pošto njegovo delanje i stvaranje ne počivaju na činjenju nego na uzdržavanju od činjenja. Uslov da se resantiman uspostavi počiva u optuživanju spoljašnjeg sveta odnosno neke konkretne grupe nacije veroispovesti za našu patnju nevolju za kolektivnu ili ličnu uskraćenost. Budući da manjkavosti više ne pronalazi u sebi jer su za njih uvek krivi drugi čovek resantimana nema potrebe da prevladava svoje nedostatke da se obrazuje da se bori za ostvarivanje većeg stepena humanosti. Naprotiv svoju vrednost on utvrđuje tako što nemilosrdno i kontinuirano žigoše sve aktere koje je prethodno poistovetio s krivcima za svoju nesreću.