U maju 1934. godine u Psihološkom klubu u Cirihu dr Jung je započeo seminar o Ničeovom delu Tako je govorio Zaratustra. Njegovi slušaoci – osamdesetak muškaraca i žena različitih nacionalnosti i profesija lekara analitičara studenata na obuci – insistirali su da za temu uzme upravo tog autora i upravo to delo. Trenutak u kojem je seminar održan – onih pet godina između 1934. i 1939. u kojima se Jung “rvao i plesao” s tom Ničeovom zagonetnom knjigom - pokazaće se tragičnim za evropsku civilizaciju. Održan na engleskom jeziku stenografisan i isprva prepisan isključivo za internu upotrebu u štampanom izdanju će se pojaviti tek 1988.



godine ne gubeći pritom ništa od svoje izvorne živosti.

Kao mlad čovek koji je odrastao u okolini Bazela Jung je bio fasciniran i potresen pričama o Ničeovoj genijalnosti ekscentričnosti i konačnom padu u doživotnu psihozu. Četiri toma ovih seminara (od kojih je ovo samo prvi deo) otkrivaju plodove njegove mladalačke znatiželje: Ničeova dela koja je pročitao još kao student na Univerzitetu u Bazelu ostavila su na njega dubok utisak nikad ne prestajući da utiču na njegovu misao. Ovde vidimo Junga- zrelog čoveka koji govori o misliocu čija su ga dela ne samo preplavila dubinom razumevanja ljudske prirode nego su bila i filozofski izvor njegovih brojnih psiholoških i metapsiholoških ideja. On uspeva da pokaže kako izuzetna knjiga Tako je govorio Zaratustra istovremeno osvetljava i Ničeov genije i njegove neurotične i psihotične sklonosti.

Pošto u vreme održavanja seminara niko nije ni sanjao da će beleške s njega biti objavljene Jung je bio slobodan da zbija šale “bez dlake na jeziku” govori o ljudima i događajima koji ga iritiraju i ljute te bez zazora komentariše politička ekonomska i društvena dešavanja svoga doba.